Da li je moguće sprečiti gojaznost?

Da li je moguće sprečiti gojaznost?

Sprečavanje povećanja težine

Dobra vest je da se može sprečiti povećanje težine

Algoritam lečenja, kontrole težine Evropske asocijacije za ispitivanje gojaznosti (eng. European Association for the study of the obesity) iz 2015. godine uključuje više tehnika i strategija². One obuhvataju nefarmakološke intervencije kao što su dijetetska terapija, fizička aktivnost i bihejvioralna terapija.2

Da bi se postiglo gubljenje težine, neophodan je deficit energije2. Najbolja praksa preporučuje sledeće tehnike za smanjenje dijetetskog unosa energije²:

Upotreba dnevnika za samostalno evidentiranje hrane pruža kvalitativnu procenu ishrane, i može da se koristi kao pomoć osobi da identifikuje opažanja i verovanja o učestalosti obroka (jedenje noću, grickanje, preskakanje obroka) povezana sa emocionalnim ponašanjem u vezi ishrane (kongicija), navika u ishrani (ponašanje) i izazova sredine u pogledu pridržavanja zdrave ishrane. Savet o dijeti treba da podstakne zdrav način ishrane i naglasi potrebu da se poveća unos povrća, pasulja, mahunarki, sočiva, žitarica, nezaslađenih pahuljica i vlakana i da se zamene mlečni proizvodi i meso s visokim udelom masti onima s niskim udelom masti.

Treba izbegavati hranu u koju se dodaje šećer i zasićene masti, kao i unos slatkih pića i alkoholnih pića. Energetsko (kalorijsko) ograničenje treba da se prilagodi osobi kako bi se uzele u obzir nutritivne navike, fizička aktivnost, pridružena stanja i prethodni pokušaji držanja dijete. Intervencija nutricioniste (dijetetičara) može biti potrebna za propisivanje energetski ograničene dijete.

Preporučeni dijetetski režim za smanjenje težine prilagođen potrebama pojedinca uglavnom podrazumeva energetski deficit od 600 kcal/dan Dnevni deficit od 600 kcal (2,600 kJ) predviđa gubitak težine od oko 0,5 kg nedeljno. To znači da će za gojaznu ženu koja vodi sedentarni (sedeći) način života sa BMI od 32 kg/m2 i sa prosečnim dnevnim unosom od 2.100 kcal (8.800 kJ), biti primerena dijeta koja propisuje 1.400–1.600 kcal (6.000–7.000 kJ)².

Fizička aktivnost je deo ukupne energetske potrošnje pojedinca.3Dugoročno povećanje fizičke aktivnosti, bilo putem aktivnosti svakodnevnog života ili redovnog vežbanja, igra značajnu ulogu u održavanju težine i povećanju gubitka težine2. Međutim, povećanje fizičke aktivnosti kao način za održavanje izgubljene težine može da bude cilj koji mnogi mogu da ostvare.

Da bi se zadržala izgubljena težina neophodno je prosečno dnevno trošenje energije od 80% do 90% preko metaboličke stope u mirovanju(RMR).3 Na primer, neko sa RMR od 1.500 kcal/dan bi trebalo da utroši 1.000 kcal/dan putem fizičke aktivnosti da bi ispunio svoj cilj.
Zdravstvene koristi od redovne fizičke aktivnosti osim što ona utiče na težinu su i kardiovaskularna poboljšanja.3 Mogućnosti za povećanje fizičke aktivnosti obuhvataju povećanja u dnevnom vežbanju (šetnja, penjanje uz stepenice pored bavljenja sportom ili fitnesom) ili menjanjem životnog stila kako bi se smanjilo vreme koje se provede sedeći (npr. gledanje televizije).2 Oba načina mogu da poboljšaju kondiciju i dovedu do stabilnosti u težini smanjenjem intra-abdominalne masti, i povećanja mišićne mase kao i smanjenja energetskog trošenja tokom mirovanja. Vežbanje treba da se prilagodi sposobnostima i zdravlju pojedinca i da se usmeri na postepeno povećanje u nivou i učestalosti2.
Dokazi pokazuju da su aerobik vežbe i vežbe izdržljivosti korisne za gojazne osobe i sa povezanim morbiditetima2. Iz tog razloga, sve naučne smernice preporučuju da najmanje 150 min/nedeljno umerenih aerobik vežbi (kao što je brzo hodanje) treba da se kombinuje sa vežbama izdržljivosti tri puta nedeljno da bi se povećala snaga mišića2.

Do gubitka težine može da dođe putem kalorijskog ograničenja, ali bez pristupa kojima se osiguravaju promene u ponašanju, telesna masa može lako da se povrati.3

Iako faktori sredine doprinose statusu prekomerne težine pojedinca, osobe treba da nauče kako da unesu trajne promene u stil života (ponašanje u ishrani i aktivnosti) kako bi gubitak težine bio trajan.3 Pristupi u promeni ponašanja uglavnom nastoje da pomognu osobama da uvide i prevaziđu izazove sredine sa sedentiranim ponašanjem i prejedanjem kao sredstva da se postignu promene u stilu života.

Osobama koje ne mogu samostalno da promene navike u ishrani može da pomogne odlazak do bihejveriovalnog terapeuta.3

Ciljevi su:3

  • Da se pomogne osobama da promene svoje navike u ishrani, aktivnostima i razmišljanju koje ih predodređuje ka gojaznosti
  • Da se usmeri na određeni put za postizanje ovih ciljeva, koji mogu da obuhvate identifikaciju i uklanjanje barijera kako bi se razvile bolje navike u ishrani ili aktivnosti

Samostalno praćenje se odnosi na uočavanje i beleženje bihejvioralnih aspekata, kao što su kalorijski unos, sesije vežbanja i/ili uzimanje lekova2. Može da se odnosi i na praćenje ishoda ovih ponašanja (npr. promene u telesnoj težini). Samostalno praćenje ponašanja kao dela bihejvioralne terapije uglavnom menja ponašanje u željenom smeru. Osim toga, može da pruži evidencije za lekara koji će da ih pregleda2.

Međutim, zdrava težina je zajednička odgovornost¹

Prevencija nije samo odgovornost pojedinaca već zahteva strukturne promene u društvima.
Strategije za promovisanje odgovarajuće ishrane i fizičke aktivnosti obuhvataju koordinisano delovanje svih dotičnih sektora.¹

Zdrava težina za sve
Zajednička odgovornost
Država Potrošač Industrija/trgovina Mediji
Zakonski
podsticaji i
primena
u vezi hrane i aktivnosti
Obrazovana i
dobro upoznata
javnost
Obučeni marketari
i rukovodioci
Odgovorno
oglašavanje
Savet za
industriju/trgovinu
Diskriminatorni
i birački orijentisan
potrošač
Odgovarajuća
dostupnost i
promovisanje
Komunikacija
i obrazovanje
o zdravlju
Obrazovanje
i zaštita
potrošača
Zdrave navike
kod kuće
Osiguranje
kvaliteta
Zastupanje
Prikupljanje
informacija
i istraživanje
Učešće
zajednice
(stavovi i
praksa)
Informativno
obeležavanje i
obrazovanje
potrošača
Uspesi u
objavljivanju
Pružanje
zdravstvenih
usluga
Aktivna grupa
potrošača
  Otkrivanje
lažnih
zdravstvenih tvrdnji
Smernice za dijetalnu hranu
Nacionalni komitet za kontrolu gojaznosti
Konsultacije o gojaznosti Međunarodne zdravstvene organizacije

Reference